Учитељ је вајар
Учитељ не прави каријеру. У школу долази као учитељ и из ње излази у истом звању.
Он је глумац – али његови слушаоци и гледаоци му не аплаудирају.
Он је вајар – али његове скулптуре нико не види.
Он је лекар – али му његови пацијенти ретко захваљују за лечење, и не само то: они неће да се лече.
Па где да нађе снаге за сво надахнуће?
Само у себи самом, само у сазнању о величини свога посла. И само у подршци целога друштва, у поштовању друштва према њему – учитељу.